Sećam se dana kad verovah ti slepo
O kako to beše naivno i lepo.
Čežnja me za tobom kidala na pola
Mislih da i ti za mnom čezneš do bola.
A ti si čežnju svoju utapao kraj druge
Kad saznah, sručiše mi se oblaci tuge.
Kiše su padale neumorno dugo
Srce puče na pola šta bi drugo.
Od tada ne verujem više naivno i slepo
Čežnja je nestala poput rose na travi.
Nesta iz mene sve ono lepo
Sruši se san da ti si onaj pravi.
Duša ko vetar sad svetom luta
Fali joj ono osećanje slatko.
Ti srce mi slomi i ostavi kraj puta
Sve što je lepo traje kratko.
Lažu kad kažu da vreme sve rane leči
Opet sam srećna, osmeh krasi lice moje
Al srce u grudima slomljeno kleči
Mrtvo u životu zbog izdaje tvoje.
Vilinska dolina 