O znam ja to
Nikad tvoje srce nije bilo
Verno srcu mom.
I nikad nije srce moje zaboravilo
Tugu, razočarenje i sav taj lom.
Znam ja i to
Da je možda greška bila
Što dadoh ti šansu drugu, treću, petu.
Što sam sebe uporno lagala
Da sam ti, ipak, najbitnija na svetu.
I znam dobro i to
Nema u meni više onog žara i strasti
One čežnje slatke, sreće dok te čekam.
Ponekad i sitnica sve upropasti
I pitam se: “ko si ti?“, dok te usnulog gledam.
Dal sreća si moja ili moja zla kob?
Dal moje su usne jedine sa kojih piješ?
Dal s tobom me čeka raj ili hladan grob?
Ili se sada samo veštije kriješ?
I jeza mi protrese celo telo
Sumnja pomoli svoju glavu ružnu.
Da zaboravi, to bi srce htelo
Da u ogledalu ne gledam sebe tužnu.
A ti spavaš dubokim snom pravednika
Misliš strast je to kad se uz tebe stisnem
A mene tresu groznice očajnika
Smešim se, a dodje mi od jada da svisnem.
D. K. B.
Vilinska dolina 