Za hiljadu godina,
Kad se zvezde opet sklope,
Biću ja ti, a ti bićeš ja;
Ljubićeš ti moje stope.

Čekaćeš me u nekom drugom životu,
Bled u licu dok zora ne svane.
Radovaćeš mi se k’o najdražem gostu,
Kad na vratima ugledaš mene.

A ja ću srce tvoje da zgužvam
Ko stari papir u stranu da ga bacim.
I tek delić sebe da ti dam,
I neću zbog tebe da patim.

Jednom, kad zvezde se sklope opet
Sve moje suze isplakaćeš, da li to znaš?
Mali će ti biti ceo svet.
O, karma ume da bude kučka baš.

D. K. B.