E, evo mene opet. Nisam bila dugo. Obaveze, problemi..

Kakvi problemi?

Ljubavni, al dobro, proći će to.

Šta se desilo?

Pa ništa, dala sam nekom još jednu šansu, a bolje da nisam, ipak, ne kajem se. On je nije iskoristio, ja jesam, maksimalno. Malo mi i Bog išao na ruku s ovom koronom. Napabirčila sam par lepih uspomena, jedno 1000 slika koje će da mi greju koske kad ostarim. I tako…

Šta je uradio?

Ono što većina muškaraca radi, otišao drugoj, valjda misli da je na tom pašnjaku trava zelenija, a već je brstio na tom pašnjaku i zna da će opet pelin brstiti pre i kasnije, al dobro to je već njegov izbor. Mogao je da ne ode, mogao je da je odbije, da kaže da je zauzet. Odrastao je odavno.

Da mu oprostim?!

Nikako! Vuk dlaku menja al ćud ne, a ja ne želim da se pretvaram u Šerloka Holmsa. Ne više. Ljubav bez poverenja je kao hladan krompir pire bez soli. Džabe da je, ne treba.

Kako misliš možda nije kriv?! Na čijoj si ti strani? Naravno da je kriv. Imam dokaz, što bi rekli crno na belo.

Iz tog straha da se ne ogrešim sam ga i vratila nazad. Bilo je dovoljno da samo jednom bacim pogled u njegov telefon i da shvatim da se nije promenio ni malo. Da je sve ostalo isto. Doduše on se prema meni promenio, ali u stvari se nije promenio ništa.

Ne, ne brini, nit sam tužna, nit me boli. Bolelo je prvi put kad sam shvatila da mu nisam jedina, bolelo je, djavolski je bolelo, sad mi je sve jedno. Mirna sam, znam da se nisam ogrešila, nisam ja ta koja je pogrešila.

Ljubav?

Za sada ne mogu da dam tačan odgovor na to pitanje. Ima je i nema je. Možda navika. Videću.

Nego, nisam došla da ti kukam zbog ljubavnog života. Došla sam da se pozdravim. Idem. Misliću na tebe dok sam tamo. Upaliću sveću na dan kada si otišao. A ti pazi na mene odgore, sklanjaj mi budale i idiote s puta i ako možeš sredi mi da ostanem tamo.

Ne možeš?! Hehe pa ko je na mene pazio svih ovih godina ako nisi ti?

Da u pravu si, nisi ti sam tamo. Kako god, dogovor’te se ko će šta da radi.. Šalim se.

Dal mi je teško što idem? Nije. Nije da djipam od sreće al o.k. sam.

Idem sad. Zima mi. Ove godine nam izvisilo Miholjsko leto.

E, da, gradić je lep, pun dvoraca. Valjda ću da imam malo vremena da sve vidim il bar deo. Al prvo da stignem.

Čega me strah?

Pa nije da može da se ide tek tako. Korona. Al uzdam se u Boga, ako me vrate, smisliću nešto drugo kao i uvek.

Odoh. Paz kako se ponašaš dok me nema. Aj pa ćao.