U knjizi Ponašaj se kao dama razmišljaj kao muškarac pisac postavlja pitanje: zašto muškarci varaju? I odgovara: jer im se može.

Jedno bi trebalo da zna svaka žena koja ima kraj sebe leptirića što leti sa cveta na cvet, da nije ona kriva, njoj ništa ne fali. Njemu fali. Fali mu samopouzdanja. Ego mu gladan, jer to što dobija od tebe nije dovoljno, u tvoju naklonost je siguran. Tebe je osvojio i on tu više nema šta da radi. Njegova misija osvajanja je završena i on ide dalje u nove misije. Usput, misli da te je vezao decom, kućom, finansijskom sigurnošću, navikom. Da te vezuje strah od toga šta će reći ljudi ako odeš ili ako on ode od tebe. Tvoje ćutanje mu je vetar u ledja. Misli da ćutiš jer ne znaš ništa. A ti znaš, i jedeš se u sebi, prolaziš kroz svaku sekundu prošlih dana i pitaš se gde si pogrešila, dal si mogla da daš više, bolje dok čitaš ljubavne poruke ispisane nekoj koja nisi ti. Srce ti staje, udovi ti se lede, grči ti se želudac, vrti u glavi. Nemoj to sebi da radiš! On misli da ćutiš jer nemaš kud. Zna da dok si se posvetila njemu, deci i kući, da si zaboravila da budeš žena, dama. Mirišeš na zapršku i pečene paprike, kod frizera odavno ne ideš, manikir, pedikir, fitnes su samo misaone imenice. Umesto parfema ti kupuješ šerpu ili igračku za dete. Nove gaće čuvaš za ne daj Bože, ležeš u krevet mrtva umorna, nije ti do života a ne do seksa i strasnih vratolomija a la Devet ipo nedelja, a on to koristi kao izgovor, kao opravdanje za svoju slabost, za svoju nesigurnost, za glad svoga ega da opravda svoje sebično dupe. Zna i da njemu niko neće oči povaditi. O, ne! Potapšaće ga po ramenu, a tebe će naružiti najcrnje što mogu.

Često čujem komentar prevarenih žena: ne znam kako može da bude sa tom, pa ja sam za nju avion! I onda krene da nabraja mane ljubavnice svoga muža/dečka vidjene njenim očima. Glupa je, debela je ili premršava je, promiskuitetna, sponzoruša, premlada, prestara itd itd.
Po navodima gore pomenute knjige muškarci varaju jer im je potrebno da dokažu sebi i drugima da su valjani muškarci, više sebi nego drugima. Da mogu da se brinu o nekome. Danas se takve veze svode na seks, nekada je leptirić morao cvetiću osim polivanja da obezbedi i druge stvari. Kuću, novac za izdržavanje, otud tolika priznanja i nakloni društva leptiriću koji ima bašticu cveća. Raj za muški ego i napuklu sujetu, dokazivanje moći. On je baja. A tu je i genetika, muškarci su napravljeni da oplode što više žena. Da ne pominjem da je i današnje društvo ovakvo kakvo je na strani leptirića jer muškarac koji mlati vatrogasnim crevom na više strana on je frajer, znamo kako se naziva žena koja radi isto.

A žene se pretvore u Šerloka Holmsa, Poaora i Agatu Kristi, pokušavajući da dokuče na koji cvet je sleteo njihov leptirić i čine svakojake gluposti da bi zadržale leptira (nemoguća misija) a to rade jer nisu sigurne u svoje vrednosti, same sebi smo najgori neprijatelji, otud i svi ti silikoni, veštačke trepuške, nokti, šminka, haljine koje više otkrivaju nego pokrivaju, jebozovni parfemi. Kad god se pogledamo u ogledalo nadjemo sebi manu zbog koje će nas leptirić ostaviti a u stvari bojimo se potpunog odlaska partnera, jer biti ostavljena, sama žena ovde je katastrofa. Momentalno nam vrednost padne na pola čim se leptir odseli. A tek komentari: “Jadna, kurva joj otela muža“. A on se otimao mučenik i vikao upomoć. Nije, nego misli samo na svoje dupe. Da ne pominjem sve one unakažene komentare na račun ostavljene žene tipa da je valjala ne bi otišao. Kod nas je čak i tučena žena kriva za batine koje dobija. Kriva je i ona koja ostavi. Kako god okrene žena je ta koja ne valja.

I umesto da se otrese leptirića, da ga umlati onom spravom što zovu muvoprc, ona dušu ispuni mržnjom, prezirom, nezadovoljstvom prema njemu, prema ljubavnici, prema samoj sebi i razbije i ono malo samopouzdanja koje ima, pretvori se u zmiju otrovnicu koja sikće i sipa otrov gde god da krene. Uništi svoj mir, svoju lepotu i postane mrzovoljna očajnica.

Vrlo često je nestašni leptirić imao oca koji je isto tako leteo sa cveta na cvet a njegova majka govorila razne gluposti tipa: ‘takvi su muškarci’, ‘ko nije sposoban za tudje nije ni za svoje’, ‘nije mu ona stvar od sapuna pa će se istopiti ako je sa drugom’, ‘ja sam mu žena, ja sam prva, glavna,ona je samo kurva, druga’ i tako je tim izjavama slala poruku svom muškom podmlatku da je varanje žene koja voli o.k. jer nikad nije video majku da motkom vitla ni svog leptira ni cvetić koji oprašuje, niti ju je video kad je krišom od svih plakala i klela život i sudbinu. Nije nikad video koliki bol joj je nanelo to očevo lepršanje jer je i ona koja je živela pre 30, 50 ili 70 godina morala da bude jaka, dostojanstvena i da kako ume i zna sačuva za sebe hranioca porodice. Jer od njega je ovisio život njenog deteta ili dece. A ona majka kao i svaka majka decu stavlja iznad svih. Ćutanje i ignorisanje cele situacije i glumatanje fine, mile i zaljubljene ženice je uglavnom bivalo delotvorno. Sama pomisao da se dve, tri žene lome oko njega hrani mušku sujetu. On se tada oseća moćno. Koji je on baja obožavaju ga dve, tri žene, svakoj je potreban. Iz ženskog ugla ta je moć jadna i niko tu srećan nije, ali muškarci ne razmišljaju kao žene, njima je dovoljno da podmire svoje potrebe u hrani, seksu i da se osete korisnim i sposobnim.
Čudo je kako prošlost odredjuje sadašnjost i budućnost čak i danas kada je većina žena potpuno sposobno da bude samostalno, jer žene se maltene isto ponašaju kad nanjuše ljubavnicu. Mada, danas je lakše da je nanjuše.

Sa druge strane žena koja je svesna svoje vrednosti neće da se zamara sa kakvim se sve cvetićima vidja “njen“ leptirić, ne boji se ni da bude ostavljena jer zna da zaslužuje život sreće pun daleko od leptirića koji potvrdu svoje vrednosti traži u naručje tamo nekog cvetića. Njoj tako samosvesnoj, punoj samopouzdanja nije ni potreban nepouzdan, slab muškarac kome treba svi da se dive da bi se osetio vrednim, da bi se osetio muškarcem. Njoj treba muškarac koji zna koliko vredi i koji zna da je dovoljno da usreći jednu ženu, da voli jednu ženu da bi bio muško. Zna da i kada je sama vredi isto koliko vredi i sa partnerom i najvažnije zna da može sama. Teže je, ali nije nedostižno. Ona zna da je kvalitet iznad kvantiteta čak i danas kada se više gleda kvantitet nego kvalitet. Ona takodje zna da niko nikog ne poseduje i da niko nikog ne može sa ničim svezati za sebe. Ona ne juri cvetiće da im očupa latice nego se dotera i digne visoko glavu i zabole je za nestašnog leptira. Neka ga nek dokaže sebi kakav je mačo men. Nek vitla crevom okolo. Nek hrani svoj ego i ispunjava rupe svog samopouzdanja. Neka sedi na dve stolice tom svojom guzom pa kad upadne u kaku sve će mu se kasti samo dok će ona biti daleko, sama i srećna. Ona zna da joj za sreću ne treba ni on ni niko drugi.

Ima i onih veza koje još nisu prerasle u brak i u kojima bi reč ‘ona druga’ trebala da bude nepoznat pojam. Ipak, leptirić leprša okolo misleći da je neki drugi cvet lepši, sladji. Kad uvidi da nije vraća se u okrilje ruže koja može biti očajna pitajući se šta joj fali, šta nije uradila dobro pa je njen leptirić odlepršao dalje. Opet, nije kriva žena, kriv je leptirić, jer mu je samopouzdanje na patosu, jer mu je ego gladan, jer mora da dokaže sebi da vredi, da može. Sebičnjak koji misli samo na svoju guzicu i zabole ga stojko što tamo neka pati i plače. Čak mu ta patnja i plač dodju kao hrana za ego i sujetu. Žena koja ostaje sa takvim pravda svoje ostajanje ljubavlju, al tu nema ni lj od ljubavi, nit voli sebe nit njega. Ima i one koje ostaju jer su preračunale da mogu više i bolje i pre do svoga cilja uz leptirića nego bez njega. Jer leptirić podržava njene snove, pomaže, podržava emotivno, materijalno. Zna da sama nikad ne bi stigla na vrh te planine i igra igru sa ciljem.

Kako god čarobna reč za oba pola je samopuzdanje.

Ako već sebe predstavljaš kao avion, pa ponašaj se kao avion, a ne ko zaprežna kobila ili raspomamljena kokoška. Budi dama i razmišljaj kao muškarac. Budi spejs šatl.

A šta kaže ljubav na sve ovo? Eno je smeje nam se i kaže: šta vi sve zovete ljubavlju?

I tako…
A vi kako ste?