Od rasprava.
Od dokazivanja.
Od ćutanja.
Od puštanja da drugi budu u pravu.
Od uzaludnih snova.
Od neispunjenih želja.
Od optužbi.
Od praviti se budalom.
Od toga da me prave budalom.
Od pravdanja.
Od izgovora.
Od nepoverenja.
Od laži.

Umorna
Da drugi znaju bolje od mene šta želim, šta hoću, šta neću, šta mogu, šta ne mogu, šta mislim.

Umorna od tudjih predpostavki.

Umorna od lupanja glavom u tudje zidove.

Umorna od toga da budem druga, peta, deseta onima koji su meni prvi.

Umorna
Od čekanja da me shvate, da me vide, da me čuju, da me upoznaju, da mi veruju, da razumeju moja ćutanja kad već reči ne mogu.

Umorna od čekanja da me zavole, da ljubav pokažu; za zagrljaj, poljubac, noć pod zvezdama, ruku u ruci.

Umorna od gurkanja napred, nazad, levo, desno, kao da sam rogata nigde za mene ne postoji mesto.
Laktanja, ćuškanja, odbacivanja.

Umorna od toga da budem jaka, da sve mogu, od padanja, od dizanja.

Umorna od ružnih reči, od namrštenih lica, od krivice koja ne postoji.

Umorna od loših osećanja koje su mi nametali drugi.

Umorna od toga da budem manja od makovog zrna, da budem poslušna, da budem dobra devojčica.

Umorna od toga da pazim na rečnik, na ponašanje, na tudja osećanja, da predvidjam šta drugima treba, šta je pristojno, a šta ne.

Umorna da ispunjavam visoka očekivanja onih koja ta očekivanja nisu nikad svojim delima dotakli.

Umorna sam.

Umorna kao nikada pre.