Život ovaj ko vreme u martu
Čas sija sunce, čas kiša lije.
Nekog sreća dočeka na startu
Nekom život sve je, samo majka nije.

A čovek, k’o čaša od stakla
Niko ne zna koliko će ga biti
Put do raja ili put do pakla.
Možda ni ja neću osvanuti.

Ako umrem ove noći letnje
Ostaće mi duša željna zagrljaja tvog
Kraj reke na mesečini šetnje
I na rastanku poljupca vatrenog.

Ako umreš ove letnje noći
I u novi dan osvanem sama
Oprostit ti nikad neću moći
Što otišao si bez poljupca, bez zagrljaja.