Propustili smo držanja za ruku
Šetnje uz obalu reke u proleće rano.
Tople i meke poljupce u mraku.
Propustili smo sve ono ljubavnicima znano.

Propustili smo da ti u krilo sedim
Da me po kosi usnulu maziš.
U zagrljaju tvom svu noć da snim
Da me ponosan pred svima grliš.

Kad muzika takne sve one strune
Neki su drugi parovi plesali sretno.
U meni želja za svime tim trune
Dok ih iz prikrajka gledam setno.

Propustili smo i radosti mnoge, te ljubavne čari.
Dal falilo nam hrabrosti, snage il volje?
Sad kasno je za sve, srce više ne mari
Možda nismo znali ni zaslužili bolje.

***

O kako sam nekad želela žarko
U tvom srcu da nastanjena budem zavek.
O kako sam od želja gorela kao sunce jarko!
Ljubavi tvoje zrno, beše mi lek.

O kako sam nekad suze lila!
Kada si mesto mene birao druge.
Pitala sebe gde sam pogrešila,
Dane tavorila u mračnim vilajetima tuge.

Sad tek setno tih dana se setim,
Dana kad mi je ljubav moja krila dala.
Uzdahnem za svim željama, snovima neispunjenim,
Nisi ti kriv, ja tražiti nisam znala.