Snove sam svoje zbog tebe sahranila.
Iz srca ih iščupala kao korov.
Srce puno želja na lomači spalila
Sopstvenom rukom izvezla mu mrtvački pokrov.

Sad hodam pustom stazom ravnodušnosti
Svejedno je dal se kraj mene il kraj druge budiš.
Neka ti moji snovi i želje budu prosti
Koliko si me boleo, dal ikada naslutiš?

Znam, nikad suza tvoja zbog mene neće pasti
Pepeo srca moga razneće vetrovi severni.
Možda ti jednom duša ova i oprosti,
Jednom, kad iz mene niknu cvetovi crveni.