Kad naslonim glavu tu na tvoje grudi
Dok mrak navlači zavese svoje teške,
Tu, pod tvojom rukom sakrivena od ljudi
Što sve bi da znaju i samo zbrajaju greške.

U zagrljaju tvom svoja mogu biti
Pobede i porazi su kao ruža i trn.
Pred tobom ne moram tugu svoju kriti
Kad se nad dušom nadvije ko oblak crn.

Jedino ti poznaješ moje pravo lice
Sve maske lažnog sjaja okačih o zid.
Brineš za sve one malene sitnice
Kad ne vidim jasno ti moj si vid.

Kad nisi kraj mene, kada od mene si daleko
Duša tvoja moju dušu čuva.
Sa tobom je sve jednostavno, tako lako,
I kad greje Sunce i kad vetar hladan duva.

I ako Bog svemogući sluša želje srca moga
Neću se nikada pomeriti ja iz srca tvoga.