Ne hranim čežnjom više želje svoje.
Vatra je to što se teško gasi.
U ravnodušnost potam srce moje
I ne pitam ni sa kim si, ni gde si.

Moje želje, nisu tvoje želje bile
Ostavi me samu da u toj vatri sagorim.
Sad mi i srce a i ruke svele
I ne znam ni da li te mrzim ili te volim.

Ubio si ono najlepše u meni
Možda ne bi da si verovao samo
Da takve vatre postoje u jednoj ženi
I da ljubav pravu nisi tražio negde tamo.

Posle svega osta ravnodušnost
Srce ludo bi još u zagrljaj tvoj da se krije
Al za nas ne postoji budućnost
Ravnnodušnost je otrov što se jednom pije.