Nagrada

Mislila sam da si u moj život svratio
Da pokažeš mi šta je prave sreće sjaj.
A sad mi se čini da si mi naplatio
Svaki uzdah kad god ti je neka druga najavila kraj.

Zbog te tvoje ljubavi što beše odevena
U haljine nepovernja, izdaje i laži.
Duša moja osta ko breza polomljena
I na ovom svetu nema šta više da traži.

Od tuge i bola u neshvatanju mračnom
Prolih suza za jezero celo.
I u tom godišnjem dobu plačnom
Pomislih da je i srce moje svelo.

I taman kad se nagoh nad jezerom tamnim
Da pred smrt vidim odraz svojih boli.
Gledajući tako, Bog mi dade moć da shvatim
Da postoji mnogo toga što mogu još da volim.

Videh sebe tada u odrazu te boli
Oči moje suzne al’ pitome i meke
I osmeh kom se dive i svak ga voli
I grudi, ko s proleća nabujale reke.

I videh krila velika i sjajna
I krunu na glavi sa zvezdanog svoda.
Pa zar ja da budem ljubavi tvoje gladna?!
Ja, koja sam od vilinskog roda!

Sada letim, životu se divim
Opet snove sanjam na oblacima belim.
To što ne umeš da me voliš, što bih da te krivim
Nagrada je moja što te voleh bićem celim.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close