Ko sam ja?

Veoma kompleksno pitanje. Pitanje koje iziskuje odgovor u kojem treba navesti sve svoje vrline, dostignuća, ali i mane i padove da bi se dobila jasna slika. Ljudi su skloni da obelodanjuju samo svoje uspehe, svoje diplome, te hartije kao fizički dokaz da su neko i nešto. Na sve to, ja gledam malo drugačije.
Pa da počnem.
Ko sam ja?
Pre svega se trudim da budem čovek. Dobar čovek, fer plej igrač. Šta to znači? To znači da ću da pružim ruku pre nego da podmetnem nogu, ako mogu pomoći ću onoliko koliko mogu i kako mogu, ako ne mogu da pomognem, možda znam ko može, ako ni to, možda mi padne na pamet neka ideja koja može da okrene ugao posmatranja, ako ne mogu nikako da pomognem neću da uradim ništa, ali neću ni da odmognem. Ne lažem ljude koje volim i poštujem. U principu, ne lažem nikog, ne zato što ne bi znala već me mrzi da pamtim. Biti dobar lažov iziskuje mnogo snage i nerava tj uložene energije koju mogu da potrošim na mnogo konstruktivniji način. Ovako kad si iskren i uvek pričaš istinu ne moraš da misliš puno, a i ne moraš da se suočavaš sa razočaranim ljudima koji su ti verovali i poštovali te. Nisam nikog ojadila ni po kom pitanju i obično sam ja ta koju su ojadili, ali ne dozvoljavam sebi da me ponese ljutnja i ozlojeđenost i ako sam više puta u životu bila u iskušenju da neke ljude oduvam, nisam. Odustala sam u poslednjem trenu i pokazala svoje lice čoveka koji nije zlopamtilo i koji će da oprosti i neoprostivo jer neko reče: pusti Boga neka sudi, tvoje je da oprostiš. Mogu za sebe reći da sam časna, poštena osoba, jer nikoga nisam prevarila, slagala, izmanipulisala, otela, ukrala, klevetala, ogovarala iza leđa. Sve što sam ikada za ikoga rekla nekome iza nečijih leđa uvek sam mogla i uvek ću moći da kažem i tom nekom u oči. Ne foliram se, ne živim na tuđ račun i nikome nisam dužna. Sve što sada imam zaradila sam sa svojih deset prstiju, održavam zadata obećanja pa makar i na svoju štetu i za svoje neuspehe ne krivim nikog do sebe, a za svoje uspehe zahvaljujem svima koji su morali da me trpe dok sam ka uspehu grabila. Nemam fakultete ni diplome, nisam obišla sveta, mada ni za jedno ni za drugo nikada nije kasno. Imam srednju tekstilnu školu, smer šivač i smatram da sam vrlo dobra u tom pozivu i ako mi nije baš mio i drag. Imam i sertifikat za položen prvi nivo nemačkog jezika i sertifikat za položen kurs iz natalne astrologije. Potičem iz siromašne porodice, ako se to uopšte porodicom može i nazvati jer porodicu čine mama, tata, brat i ja, a ja nisam imala ni tatu ni brata, ni sestru. Samo mama i ja, bolesna mama i ja. Sestra je umrla pre nego sam se rodila, tata pogibe pre mog trećeg rođendana. Većinu detinjstva sam provela bez struje i uz još mnogobrojne poteškoće o kojima ne bi sada govorila i ako su me iste oblikovale u ovakvu osobu kakva jesam, ipak ću da ih preskočim. Udala sam se veoma mlada, rodila decu i bila domaćica, snaja i majka.
Na pitanje Ko sam ja? Mogu da odgovorim: ja sam majka. Majka sam tri odrasle muške osobe. I mislim da se u njima ogleda sva moja čovečnost jer sam maltene sasvim sama uspela da od njih napravim ljude nalik sebi, časne, vredne, poštene mlade ljude, borce, koji se sami bore za svoje mesto pod suncem ali na jedan častan i pošten način. Ni jedan od njih troje nije u fazonu cilj opravdava sredstvo. Najstariji je programer, sam se izborio za poziciju na kojoj je sada. Dugo godina je radio kablovsku televiziju i postavljao antene po celoj opštini i šire zajedno sa čovekom koji je pionir u tom poslu na našoj teritoriji. Od mene je dobio podršku u vidu jednog laptopa na kojem je radio na samom početku i mnoštvo saveta. Kada je rešio da ide u inostranstvo rekla sam mu da ide i da ako krene nešto naopako da uvek ima gde da se vrati. Kad se vratio i rekao da neće više da ide rekoh mu da nije problem. Sada je samostalan mlad čovek sa zaposlenjem i uređenim stambenim pitanjem. Drugi sin radi od nedavno u inostranstvu, izuzetno talentovan muzičar koji svira gitaru, peva, snima muziku za razne američke rep izvođače, oprobao se i u svetu filma napravivši muziku za jedan nisko budžetni film. Od mene je dobio gitaru i lap top i mnoštvo aplauza i najvernijeg i najvećeg obožavaoca. Najmlađi je po struci pekar, nije još našao svoj put, ali kad ga bude našao ja ću mu biti vetar u leđa. Njihov otac zadnjih deset godina je zaboravio na njih. Kao da ne postoje. Za sve njihove pobede i poraze ja sam bila tu, da zagrlim, da utešim, da izgrdim, da kaznim, da dam džeparac, da bdim nad njima kad su bili bolesni, da opravim bicikl, da kupujem delove za kompjutere, žice za gitaru, trzalice, da snimam nastupe, da vičem da je odsvirao ton u falšu, da plačem od sreće kad su doneli prvu platu, da mislim šta ću i od čega ću da im skuvam ručak sutra. Da ponosna pokazujem maturske slike i diplome završenih srednjih škola, da pravdam neopravdane časove i smišljam kazne i nagrade. I ne žalim se. Sve sam radila sa ljubavlju. Oni nikad nisu bili moje moranje, već moje htenje. Nisam ih rađala da bi mi se zahvaljivali i da bi imala nekog ko će o meni da brine kada ostarim. Rađala sam ih da bih bila majka i sve što sam činila za njih, činila sam sa ljubavlju i radošću i žao mi je što nisam još i više dala sebe. Nisam ih rađala da budu moja muka, već radost i oni to i jesu. U meni imaju roditelja, oca ,majku ali i najboljeg prijatelja i oni to znaju. Svakim danom sam sve ponosnija na njih. Eto meni, ne jedna, nego tri diplome.
Na pitanje ko sam ja, mogu odgovoriti i sa: ja sam pesnik. Rekli su mi da sam pesnik. Doduše vrlo lenj pesnik jer da sam vrednija do sada bi postigla mnogo više nego što jesam, ali ja sam zadovoljna i sa ovolikim uspehom. Na žalost u našoj zemlji ne možeš da budeš pisac i pesnik ako si siromašan u materijalnom smislu, jer za svaku pesmu, za skoro svaki zbornik traže neke pare, a onda treba i otići na promocije tih istih zbornika, predstaviti sebe, dozvoliti da te drugi upoznaju što je skoro nemoguće kad radiš za minimalni lični dohodak. Ali pesme su mi objavljene u desetinama zbornika, napisala sam i jedan putopis, ljudi me pozivaju na razna pesnička dešavanja i druženja, član sam nekoliko književnih klubova a u budućnosti nameravam da objavim i svoju zbirku pesama. Jednom, nekada. Ima vremena, pa tek deset godina pišem.
Na pitanje ko sam ja, mogla bih da odgovorim i da sam astrolog. Nešto više od deset godina se bakćem sa astrologijom i to vrlo ozbiljno. U zadnjih godinu dana i profesionalno. Imam sajt, tumačim natalne karte, uporedni, horarni. Nisam još imala nezadovoljnog klijenta ni od kako se bavim profesionalno, a ni ranije kad je to bilo samo onako usput. Neki su me iz branše kritikovali ali kako reče neko čim te kritikuju znaj da si na dobrom putu. Svoje znanje prenosim na druge u vidu male astro školice iz koje su nedavno izašli prvi uspešni polaznici. Astrologija je moja pasija i jako malo govorim o njoj kao što jako malo i retko govorim i o svojoj deci.
Na kraju na pitanje ko sam ja, rekla bih da sam ja samo jedna obična žena. Žena koja zna da voli, koja je volela i bila voljena i koja je uprkos padovima spremna opet da voli. Žena koja vikendom ne izlazi iz pidžame, kad sam kući, žena koja odvrne muziku do daske i đuska u sobi ko tinejdžerka sa četkom za kosu umesto mikrofona, a inače imam negde u kući i mikrofon. Žena koja ode u kafanu s društvom i nacvrcka se a onda cmizdri kolegi na ramenu i objašnjava mu kako su svi muškarci goveda. Žena koja ode kod bajkera na žurku i popije pet šest piva i nije joj ništa. Žena koju nije strah da se popne na motor i da juri 200 na sat, a možda je bilo i više. Žena koja se odrekla svoje životne ljubavi jer smatra da zaslužuje više nego da sedi u čekaonici nečijeg života, žena koja sa svojih 45 vozi rolere, nosi visoke štikle i kratke suknje na zaprepaštenje nekih ‘finih i poštenih’ žena. Žena koja je svoju decu ostavila i sve ono što voli i otišla da radi u beli svet da bi i ona i oni imali više i bolje, žena koja se o tuđoj baki brine kao o svojoj. Žena koja ima planove, snove i ciljeve pred sobom i koja tek sada počinje da živi onako kako želi i kako hoće, koja je svesna koliko vredi i koja tačno zna šta hoće od života. Žena sam koja se suočila sa demonima svoje prošlosti i rešila da ih jednog po jednog dokrajči, sve strahove da ubije, sve ožiljke da izravna. Žena koja tek sada kreće da uči i kači diplome na zid i koja zna da je jedina granica ona u njoj i da sve može ako poželi.
Isto tako žena sam koja mrzi da kuva, i ako kuvam dobro, koja u vezi nije ljubomorna ali jeste posesivna, ali samo i kada volim. Ona koja ne trpi laži i foliranja, bez dlake na jeziku i za koju ne postoje tabu teme. Verujem svim srcem i dušom u Boga, molim se za pokojnike kojih imam i previše, palim kandilo o velike svece i ponekad odem u crkvu. Patim i tuđe muke i radujem se na tuđe radosti, živim od svog rada a ne od tuđih para. Ona sam koja prati svoje srce a posle zove pamet u pomoć da ih oboje čupa iz bule. Plačem svaki put kad gledam Titanik. Vrlo dobro govorim, čitam i pišem španski jezik, engleski za nijansu lošije i nemački koji još uvek učim a na tapeti za učenje je i mađarski jezik.

Da, to sam ja.

4 мишљења на “Ko sam ja?

  1. Mišljenja sam da je tema blago promašena. Prije bih ovom tekstu dao naziv „Svakodnevne aktivnosti“, „Si Vi“ ili tome slično. Tema je jako teška ne zbog toga što je teško obuhvatiti svoje mane ili vrline, već zato što je teško predstaviti svoje mišljenje, osjećaj, emociju, svoj pogled na svijet. Kad čovjek piše o sebi, griješi u tome da posmatra sebe iz nekog ugla sa strane, treba da posmatra sebe iznutra. To je iskren tekst na temu “ ko sam ja“. Dalje,sta sam mislio pod “ svoje mišljenje“ ….. pa mislio sam na to da čovjek opiše glavnu temu svog života u tekstu o sebi…. u tom momentu tek čitalac postaje subjektivan posmatrač i rad je za čitaoca postao upad u virtualni svijet zivota pisca. Takav rad je dobar rad o dobrom ili lošem zivotu pisca! 🙂

    Свиђа ми се

    1. Ovo je više zamišljeno kao cv ili kratka biografija za one koji se pitaju ili ne znaju ko sam ja.

      Свиђа ми се

  2. Sa tim pitanjem ‘ko sam ja’ i i ovakvim odgovorom na to pitanje, znaci ili da ste skromni kad govorite o sebi ili da ste skrti na riječima. Toliko…. Nije mi cilj da duzim sa prepiskom.

    Свиђа ми се

    1. Skromna pre nego škrta. Selfmarketing mi nije baš najomiljeniji, al kad se mora, mora se 😃

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close