Proleće

Probudiš se u jutro proleća ranog
Kroz prozor ti se nebo osmehne
I zapitaš se najednom i sam iznenadjen
Kud tuga što te do juče mučila nestade.

Zadivljen prirodom što se iz sna budi
Željna života, ljubavi i sreće
Poželiš i sam da poletiš pa se čudiš
Kako te tuga više neće.

Dok ti prolećno Sunce miluje lice
Zatvaraš oči, krila širiš i letiš.
Sreća puni tvoga oka zenice
Tuge što je juče bila više se i ne setiš.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close