Slutnja

Slutim kroz ovo nebo od kiše
Kako tamo negde neko moje ime diše.
I kako ruke ka meni pruža
I čeka, kao što proleće čeka
da se rascveta prva ruža.

Slutim neke oči sasvim snene
Kako sanjaju moje ruke, grudi i kose.
I osmehe slutim kroz slučajne sene
Što osmehe moje ko prosjaci prose.

Slutim dva topla dlana
I usne od strasti vrele,
Kako mi pesme pišu u smiraj dana
Zalivaju latice moje od suše svele.

Slutim zvonki zvuk koraka kroz noć
Nekog ko će me više no ja njega voleti.
I svoju slutim nemoć
Trenutka onog kad se budemo sreli.

O dodji! Dodji ma gde god da si!
Probudi ovo moje srce odavno zaspalo.
Dodji! Dodji da ti se na grudi svijem
I da ti dam od sebe sve što je ostalo.

Dodji, zapali u meni požare
Vatra mi ta treba da živim.
Slutim, otvaram srca prozore.
Slutim, od slutnje treperim i ćutim, samo ćutim.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close