Kad mi u san dodješ

Još ponekad tvoj dah osetim
Kad spusti se tama jeseni rane.
Duša bi da sluti, da predoseti
Neke nove, za nas, srećnije dane.

Toplinu tvog dlana na obrazu sanjam
Zagrljaj onaj tvoj poseban koji si štedeo.
Al se ipak sa tvoga puta sklanjam
Previše si me dušo boleo.

O da! Ti još uvek znaš
Da mi u snove dolutaš.
Nepozvan, samo baneš
I šeretski pred mene staneš.

Ruke raširiš, pa me na srce staviš
A ja sanjam da sanjam i sve letim.
A ti me ljubiš, pa se smešiš
A ja bi da se u tebe utisnem, pa se probudim.

Ne, nije ovo ljubav za život jedan.
Jedan je isuviše kratak za nas dvoje.
Kad umrem tamo ću negde da te čekam
Tamo gde se zakoni ljudski ne broje.

Srešćemo se jednom nekad ti i ja
Kad zvezde nam se sklope kao nekada…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s