Prašina

Nismo se nikada držali za ruke
I nisi me nikad u zagrljaju krio od kiše.
Nit smo plesali uz umilne zvuke
Nit slušao me dok spavam kako dišem.

Da si mi bar maslačak usput ubrao
Il ružu iz komšijskog vrta ukrao.
U krilo sklupčanu držao
Po kosi snenu milovao.

Živeću ja dugo još, a možda i ne.
Jedino Bog zna koliko koraka još imam.
Al kad umrem, umreću željna tebe
I iz groba ću da ti ime dozivam.

Od mene ostaće samo prašina
A uzdasi moji vetar će biti.
U oči da ti padnem grešna
Valda ćeš tada za mnom suzu pustiti.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close