Noć kad je vetar tiho svirao

Kad pročitaš moje tužne rime
Pa u njima naslutiš svoje ime
Ne daj da te moja tuga prevari
Već dugo, dugo srce moje za tobom ne krvari.

Jedno sam veče tebe čekala
Zanosna, snena od želje vrela.
A ti si uz piće ćaskao s nekom drugom.
A ja, sama sa čežnjom i tugom.

Negde pred zoru pred ogledalo sam stala.
Ženu u odrazu nisam prepoznala.
Zar zaljubljenu ženu puštaš da čeka
Sa željom velikom k’o Dunav reka?!

Uzdahnuh ko da mi je uzdah zadnji
Sa lica obrisah trag suza slani.
Krenuh hrabro u novi dan.
Te je noći umrla ljubav, umro je san.

Posle toga ljubih te još dugo
Radosti moja, moja najveća tugo.
Al beše to samo požuda tela
Srcem te nisam više volela.

Zato kad pročitaš moje tužne rime
Kad u njima naslutiš svoje ime
Znaj, ne tugujem ja to za tobom
Ja plačem nad svojim grobom.

Jer te noći dok sam te ustreptala čekala
A ti mario za ljubav moju ko za sneg zadnji,
Samu sam sebe sahranila,
Te noći dok je tiho svirao vetar hladni.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close