Uzalud vam trud

I pokušaše mnogi da me na kolena bace.
Biranim rečima mi govorahu da sam loša.
Voćka otpala sa lošeg drveta.
Pokušavaše da me ubede da ništa ne vredim.
Da loša sam žena, roditelj i čovek.
Al zalud im trud i sva rabota
S lepšim krilima neg ikada pre letim.

Moje srce laž dobro zna.
Čula sam je bezbroj puta.
Al retko sam je kad prevalila preko usana
Duša mi ko sunce žuta.

Kad teško je bilo mogla sam i ja
Ko mnogi svom čedu okrenuti ledja
Ostavit ih na milosti nemilosnom životu
Nejake i male ptiće moga gnezda.
Al zajedno sa njima pregurah sve brige
I sreće velike a i one male
Oči dečije u tami života ko zvezde su mi sjale.

Zalud se trudite da slomite mi krila
Nećete me naći u sopstvenom blatu.
Svaka ptica svome leti jatu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close