Kada odem, kad me ne bude

Ako me smrt pre reda pozove
I kaže mi da stigla sam do kraja,
Ne žalite, ne plačite za mnom
Mene čekaju otvorena vrata raja.

Ne kukajte, mante se govora
I poslednjih pozdrava, suze obrišite
Tamo gde idem ne trebaju venci od lovora
Samo me u zemlju ćutke položite.

I dok pop čita moje opelo
U dan prolećni il s jeseni rane,
Zapitajte sebe šta je vama ostalo
Za vaše neke buduće dane

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s