Bela od tuge


Celu noć kraj mene si bio

U zagrljaju svom od ružnih snova me krio.

Dan je osvanuo sunčan i topao

Na moju žalost nisi sa mnom ostao.


Popismo tek kafu zajedno 

Onu jutarnju što dan zamiriše,

I ti ode. Nije mi srce srećno

Evo ga tužno, tužnu pesmu piše.


Ručak mi prodje u samoći

Mada si i ti pozvan bio.

Zalud sanjam snove o sreći

Moje snove ti nisi snio. 


Tamo gde ti ideš za me nema mesta

Ponekad se osetim k’o 13to prase.

Moje potrebe ne shvataš, o kakva šteta

Ti svuda sam, ja sama, to zna se.


I veruj mi mili da umorna sam jako

Od priče da s tobom bi svaki tren da delim

Sem tebe tu priču zna svako

Od tuge počinjem polako da belim. 



Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s