Po ko zna koji put odglumiću ravnodušnost

Pred tim ljudima znanim i neznanim.

Tuga je to moja i duboka žalost

Smrt za ljubav ovu slutim.
Nikad te nisam držala za ruku

Dok kraj tebe ulicom hodim.

Ti ne želiš da shvatiš moju muku

I želju da svima kažem koliko te volim.
Tebi je bitnije šta ljudi će reći

Malo mariš za radost moje duše.

Ti val i vir si mojoj sreći

Kiša što natapa, vrelina pustinjske suše.
Nikada ja neću nigde sama s tobom biti

Do u postelji beloj pod velom noćne tmine.

Večno ćeš ti mene od drugih kriti

A ja ću se večito gušiti od te istine.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s