Još nisam spustila sidro

Vuku me plavetne daljine

Oblaci beli i nebo modro

I miris nepregledne pučine.
U daljini nazirem planine

Oči moje još svašta bi da vide.

Da otkrijem tajne sakrivene

Tamo visoko i ispod vode.
Krila mi sad već jaka za let

I nema skoro ničeg da me za zemlju veže.

Jedino me strah kad krenem u svet

Da će zbog tebe suze iz oka da beže.
Ostala bih ja rado, odrekla se leta

Kada bi znala da to je želja srca tvog.

Jer malo vrede lepote beloga sveta

Kad tamo nemaš nikoga svog.
Kad nemaš ko da te kući čeka

Kome da pričam kud mi noga stigla?

U samoći radost postaje tek obična muka

Što bi me vremenom ko okov stisla.
A ti se raduješ i planove sa mnom kuješ

O tome kako ću tamo negde da sama letim

U oku tvom ne nazirem da tuguješ

I širim krila da ti se za ravnodušnost osvetim.
Znam, shvatićeš ti tek kada podjem

Al kasno tada biće za sve.

Vratiću se kad stazama raznim prodjem

I biću tvoja ako sačekaš me.
Ako….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s