Rešilo dete da me vodi u Temišvar. Pitam ga šta ćemo u Temišvaru, kaže idemo da pijemo limunadu. Odredismo datum i krenusmo. 

Dan beše šućmurast. Najaviše kišu za popodne i za divno čudo, a na našu žalost, ovoga puta meteorolozi pogodiše. 

Al da krenem redom. 

Poranili moj sin i ja i krenusmo put Vršca. Htedoh da neke obaveze otaljam pre nego se dadnem na put. Stigli smo nešto ranije pa smo hteli prvo da doručkujemo, ali cvrc. Subotom u Vršcu pre osam nećete jesti osim ako ne pohodite kakvu pekaru koje rade još od pet ujutru, ali ako hoćete da jedete pravi doručak moraćete da čekate do osam sati. 

Tamo, vamo, onamo i stigosmo do železničke stanice. Stara oronula zgrada po čijoj unutrašnjosti lete golubovi i piške psi lutalice. Od nekoliko šaltera odavno radi samo jedan. Na šalteru momak i devojka iz Kine. Pokušavaju da se sporazumeju sa službenim licem na engleskom jeziku ali sa vrlo malo uspeha jer čovek možda zna dve tri reči na engleskom. Nekako se sporazumeše uz pomoć mog sina. Ipak voz im pobeže. Iza njih cupka momak, takođe stranac, pogleda na sat, pa na peron, pa na sat. Srećom njemu nije pobegao voz. Na stanici nema menjačnice, a ni kioska gde bi moglo da se kupi nešto kao voda ili keks. 

Ulazimo u voz. Voz je Rumunski. Stolice tvrde. Dolazi žena iz carine, pita nas dal imamo nešto da prijavimo, uzimaju pasoše na proveru i pečatiranje, pregled karti. Rutinska kontrola završena i možemo da krenemo. 

Voz kreće polako, predeli se smenjuju, oblaci na trenutke zaklanjaju sunce. Stižemo i do granice. Voz staje, ulazi službenica da pokupi pasoše, opet nas pitaju dal imamo nešto da prijavimo, cigarete, alkohol…vraćaju nam pasoše i nastavljamo put. Cela procedura traje oko pola sata. 
Put od granice pa do Temišvara je bio dobar. Voz staje u svaku stanicu, ali se ne zadrzava više od pet minuta. Predeli su manje više kao i kod nas. Kuće, arhitektura, njive..na kraju pa to i jeste bila nekad naša teritorija. Utisak je kao da nismo mrdnuli iz Srbije , a kamoli da smo ušli u EU. 

Stižemo do Temišvara. Stanica Nord. Za razliku od Vršačke železničke stanice, ovde ima bar trafika i mnogo više vozova i ljudi. 

Izlazimo sa stanice i odmah upadamo u gradsku vrevu. Temišvar je treći po veličini grad u  Rumuniji i to se vidi po gustini saobraćaja. Saobraćajnice deluju sasvim solidno, i ono što sam odmah zapazila a što se do kraja dana više puta potvrdilo je da ima svuda putokaza. Putokazi za delove grada, za tržni centar, znači nema šansi da zalutate, dovoljno je da samo da gledate oko sebe. 

Od stanice do reke Begej koja protiče kroz Temišvar mozda ima oko pet minuta hoda. Naravno ne računam stajanje na semaforima koji moram da napomenem, tandrču. Da, dobro ste pročitali, semafori im tandrču. Dok je crveno za pešake, to tandrkanje je sporije, kad se upali zeleno i semafor poludi, malo čudno u početku ali se brzo čovek navikne. 

Prelazimo most i krećemo duž obale Begeja prema centru. I  tu kreće moje oduševljenje ovim gradom. Grad parkova i grad crkvi, tako bi mogla da ga opišem u jednoj rečenici. I sve lepo uređeno i sve podređeno turisti i hedonisanju.  Interesantno je da na svakom trgu, a kojih ima bezbroj, možete da ubodete neki otključan wi-fi. Trgovi su ujedno i pešačke zone pa ako vodite malu decu ne morate da ih čuvate od saobraćaja. Ali ono čega bi trebalo da se čuvate je manipulacije sa računima. Onog trenutka kad provale da ste stranac, a vrlo brzo skontaju, zavrnuće vas pa makar za deset leja. Inače zvanična valuta je i dalje Lej, i nigde osim u bankama i menjačnicama ne možete da menjate evre u leje i zalud vam ne znam koliko da imate evra, ako nemate leje ne možete ništa. 

Crkve, parkovi, mostovi, trgovi. To se ne može rečima opisati, to se mora doživeti i svojim očima videti. Ni fotografije ne mogu da dočaraju taj utisak kad iz neke male uske uličice pred vama pukne ogroman trg, prepun klupi, golubova i korpi za smeće. 

Posle obilaska nekoliko trgova, videći da nas kiša ipak neće mimoići, uputili smo se prema tržnom centru Julius mall. Trebala mi večnost da skontam da je u pitanju Julijus, pošto na tablama piše ovako: Iulius mall. Na jedno petsto metara od tržnog centar uhvati nas pljusak. Srećom po nas tu se našla jedna stara pasarela pa smo se sklonili i nismo pokisli. Pljusak ko i svaki letnji pljusak, trajao je desetak minuta i ko da ništa nije bilo. 

Pre nego sam krenula u Rumuniju čula sam priče kako se u Temišvaru može pazariti za male pare. Ako ste čuli slično, zaboravite na to. Cene su kao i kod nas a u nekim slučajevima i veće. Flaširana voda im je definitivno skuplja nego kod nas. 

Tržni centar ko tržni centar. Ništa ja tu nešto nisam posebno videla niti me je nešto impresioniralo toliko da bi o tome pisala. Na drugom spratu, čini mi se, je deo sa restoranima. Ima tu raznih kuhinja, kineska, tajlandska, rumunska, srpska, meksička.. i imate naravno gužvu. Usluga im je solidna, escajg im je očajan. Plastičan. Još uvek imam krasticu na kažiprstu od rane koju sam zadobila kad mi je viljuška pukla na pola i zabila se u moj prst dok sam pokušavala da presečem karađorđevu šniclu. Naravno i tu su nam naplatili više. Ukus hrane je solidan. 

Po izlasku iz tržnog centra, moj sin je skontao da je loše protumačio red vožnje i da nam je voz otišao pre sat vremena, tj dok smo mi razgledli radnje i tražili to jeftino o kojem su nam pričali. Nema nam druge, moramo da spavamo u Temišvaru. Pitanje je gde, a i koliko će to da nas košta. U centru grada videh hotel, ali kako reče moje dete to mora da je papreno. Nismo proveravali jer je on opazio hostel kod same železničke stanice. Uputili smo se tamo. Moram da napomenem da smo svuda išli peške. Postoji, ali to je verovatno za građane Temišvara bicikle za iznajmljivanje. Po onome što sam videla to verovatno radi tako što se korisnik registruje, dobije karticu i onda dođe na mesto gde su parkirani bicikli, provuče karticu i uzme bicikl. Sve je odrađeno kompjuterski. Naravno to su moje predpostavke, nije ništa provereno. 

Hostel Nord je hostel sa dve zvezdice. Što znači u prvodu wc vam je na kraju hodnika, imate u sobi tuš i lavabo, u našem slučaju dva kreveta, orman, sto, stolicu, čiviluk i tv koji mi nismo dirali jer smo se bojali da se držač na kojem je tv fiksiran selotejpom ne odvali iz zida. Posteljina je čista, kreveti ne suviše udobni, a mogli bi da povedu računa o prašini, ali verovatno da se i čistačica boji da pipa oko tv iz istih razloga iz kojih ga ni mi nismo dirali. Hostel ima wi-fi, a dvokrevetna soba za noćenje košta 100 leja, tj. 85 koliko piše na računu, ali naravno i tu su nas zavrnuli. I u menjačnici koja je tu odmah će da vas zavrnu za koju leju jer je tu kurs nešto nepovoljniji tj dobićete manje leja za 100 evra nego negde drugde u gradu. Recepcionista govori tečno engleski i jedino sa njim nismo imali problem da se sporazumemo. 

Sobe se otvaraju sa karticom i zabranjeno je pušenje u hostelu, pa ako ste pušač a namerite se na ovaj objekat, bolje ga zaobiđite. Postoje doduše terasice sa kojih bi moglo da se povuče koj dim, ali ne znam da li je dozvoljeno. 

Malo smo danuli dušom, istuširali se i krenuli smo u potragu za mostom sa katancima. I opet sam oduševljenja uređenjem obale reke Begej. I opet nas pojurila kiša. Odlučili smo da odemo da spavamo. Pola deset uveče i još uvek je dan. To je zbog razlike u vremenu, naime rumunima sat ide jedan sat vremena napred. 

Noć je brzo prošla. Ujutru smo se odjavili iz hostela i skontali da su nas zavrnuli za 15 leja. Voz koji staje na peronu jedan jedva smo pronašli, i ako nam je bio sve vreme bio pred nosom. 

Opet prolazimo kroz carinsku, pasošku kontrolu i proveru karti. Na granici ponovljen ritual. Na železničkoj stanici u Vršcu isto. Izlazimo iz stanice. Kiša sipi ko da nije jun mesec.

Što se mene lično tiče vratiću se, ali ne na jedan dan, već bar na tri dana jer u jednom danu ne može se sve videti.

A limunadu n popismo. Zeznula nas kiša.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s