Facebook, instagram, twiter i ostale „društvene“ mreže, ili koliko nam je bitan „like“

Znate li koji je glavni grad fejsbuka? Lajkovac. Lajkovac od lajk. 

Pre samo desetak godina fb kao društvena mreža maltene nije ni postojala na ovim prostorima. Živeli smo sasvim pristojno I bez višesatnog, svakodnevnog blejanja u monitor ili displej telefona, zabadajući noseve u tuđe živote I hraneći kako svoju tako I tuđe sujete lajkovima I slatkastim komentarima.. Gledali smo svoja posla, sretali se po kafićima, kafanama I restoranima, na ulici ili u komšijskom dvorištu, a telefoni su bili upravo samo to, telefoni sa kojima bi razmenili po neki sms I sa kojima smo razgovarali sa onima koji su nam bili daleko I sa kojima nismo mogli da budemo u fiziČkom kontaktu. 

A onda se pojavio Facebook.

Malo sam guglala. Fb je zamišljen I napravljen 2003, 2004 godine. U poČetku je služio kao program univerziteta Harvard preko kojeg su studenti tog univerziteta mogli da komuniciraju medju sobom. Kasnije se to raširilo na druge univerzitete, pa na srednje škole i na kraju I na ceo svet. Danas postoji 800 miliona aktivnih profila, a dnevno se objavi preko 14 miliona fotografija. Impozantne cifre zaista, ali I nisu ako uzmemo u obzir da je pristup fb potpuno besplatan. Dovoljno je da imate neki “pametan” telefon I konekciju na internet I eto veselja.

I tako je Fb postao sastavni deo naših života. I kao što sve u životu ima svoje dobre i loše strane, tako i fb ima svoje dobre i loše strane. Jedna od dobrih strana je da povezuje ljude ma gde se oni nalazili na ovoj planeti. Ali Čovek, valjda ne bi bio Čovek kada ne bi preterivao ponekad ili stalno u neČemu ili svemu. Zahvaljujući fejsbuku, ali i drugim društvenim mrežama, postaju nam bliži oni koji su desetinama hiljada kilometara udaljeni od nas, ali oni koji su nam tu na pola metra postaju daleki, jer, dešava se vrlo Često da se pokupi neko društvo, odu u zezanje u neki kafić ili kafanicu, a onda sednu za isti sto, poruČe piće i svako uzima svoj telefon i prelistava novosti na društvenim mrežama. Zadnji put kada sam izašla „u život“, bio je to koncert Saše Matića. Primetila sam da su jako retke osobe koje gledaju i slušaju Sašu Matića koji se vesele, igraju, nazdravljaju. Curice sve u fulu, što bi rekli, svaka drži svoj telefon i ne skida pogled sa displeja. Čak i kada ostavi telefon na sto, jednim okom ga budno promatra da joj sluČajno ne promakne neko obaveštenje. Momke ni da pogledaju. Kada bi svaka od njih gledala u nekog momka samo pola od vremena koje provede gledajući u telefon, mislim da bi većina njih za sledeći koncert izašla sa momkom a ne sa drugaricama. Još žalosnije je kada se Članovi jedne porodice zavuku svaki u svoj kutak i fejsuju umesto da međusobno razgovaraju. Vrlo Često majke sa vrlo malom decom umesto da ne skidaju pogled sa deteta u parkiću, one ne skidaju pogled sa telefona. 

Ne znam dal ste primetili ali Fb je velika traČara. Doduše ne zato što fb želi da bude traČara, već zato što korisnici fejsbuka prave od fb jednu „radio Milevu“ , jer nepisano pravilo je postalo da ako se neki dogadjaj nije objavio na fejsbuku, to se onda nije ni desilo.  Pa tako kada uđemo na fb sasvim je normalno da vidimo gde su nam i sa kime bili prijatelji predhodne veČeri, šta su jeli i pili, kako su se skockali itd. Onda se sutradan svode utisci, Čitaju komentari, prebrojavaju lajkovi. 

Lajk kao takav je postao veoma bitna stavka. Njime se meri naša popularnost na fb. Uz pomoć lajka mi ustvari dobijamo lažnu sliku da smo važni, bitni i prihvaćeni od strane ljudi koji su nam prijatelji na fb, od strane zajednice, u ovom sluČaju fejsbuk zajednice. Ljudskom biću je veoma bitno da bude prihvaćen od strane drugih ljudskih bića. To je tako. Neka psihološka zavrzlama dostojna Frojda. Ako neko nama bitan nešto ne lajkuje, postajemo uvređeni, povređeni i taj fenomen pre ili kasnije potrefi svakog korisnika fb u manjoj ili većoj meri. Mislim da oni koji su više na fb da njih ne lajkovanje određenih ljudi više pogađa od onih koji su manje vremena na fb. Kako god, dešava se da se ljudi naljute jedni na druge samo zato što im taj neko nije lajkovao sliku ili status. Pomalo infantilno ponašanje ljudi koji su odavno zašli u zrelo doba, ali možda je to i dobro, jer to može biti znak da ono dete u Čoveku još negde živi. Neko reČe da treba to dete u nama da što duže živi, pa eto, zahvaljujući fb mnoga deca unutar ljudskih bića koja su odavno potisnuta u neki nesvesni deo liČnosti sada imaju pogodno tlo da se povampire, da histerišu, da se ljute, dure, dižu svoje deČije nosiće i prkosno govore kako neće da se igraju sa nama jer smo mi zaboravili ili nismo hteli, što je inaČe ne oprostiv greh postao, da lajkujemo svaku sliku i svaki post. Znate, u Bibliji postoje deset Božijih zapovesti, postoje smrtni gresi zbog kojih nam preti veČni oganj i pakao ako se ne pokajemo, ali ako se pokajemo, biva nam oprošteno i idemo  u raj. Ali ako nekome ko je zavisnik od fejsa ne lajkujemo, tada padamo u nemilost i nema nam pomoći. Skoro mi je reČeno, izvesna osoba je veoma ljuta na mene jer joj ništa ne lajkujem. I u znak protesta zbog mog bezobrazluka i ta osoba neće meni ništa da lajkuje. Danas ta ista osoba, omaklo joj se verovatno, lajkovala mi je jednu sliku, a onda se verovatno setila da je ljuta na mene i povukla je lajk. Zahvaljujući toj osobi i tom „kuma dala, kuma uzela“ lajku nastade ovaj tekst. Pisanjem ovog teksta verovatno rizikujem smrtnu kaznu u vidu odsecanja glave a la Marija Antoneta, ali, neki kažu da sam pisac, a ja smatram da dobar pisac nalazi inspraciju upravo u svakodnevim događajima koje liČno preživljava. Ne mogu ja da pišem o ajkulama i kako su one strašne kada nisam nikada ni jednu videla u životu. 

Što se lajkova tiČe, priznajem i ja sam zapala u sliČnu zamku, Čak sam jednoj osobi prebacila kako mi nikad ništa nije lajkovao, i proklela ga da Bog da mu hakuju nalog i da ga ugase, jerbo šta će mu fejs ako mi nikad ništa ne lajkuje. Vrlo brzo sam shvatila da fejsbuk uopšte nije bitan, da je bitnije da me lajkuje u stvarnom životu, da dođe da popije kafu sa mnom i da provedemo par sati u opuštenom razgovoru o svemu i svaČemu. Da bude tu kad mi je potreban, da pomogne materijalno, da podrži moralno, mnogo je važnije od tog jednog lajka. 

Ima jedan vic koji kaže da je lajk kao sex. Neko vam ga stavlja jer vas voli, a neko reda radi.  I tu dolazimo do poente, jer koliko njih koji lajkuje na primer profilnu sliku, je stvarno spremno da skoČi u vatru za vas? Il ajd da ne budem baš toliko radikalna, koliko njih koji Vam lajkuju nešto na fejsu ima želju da ode sa vama na najobiČniju kafu? ZvuČaće pomalo banalno, ali koliko njih koji vam lajkuje nešto na fejsu i ostavlja komentare dostojne Šekspira, prođe pored vas na ulici ko pored turskog groblja? koliko su vredni takvi lajkovi?

LiČno imam preko 300  prijatelja na fejsu. Od toga, može biti da liČno poznajem oko 100 ljudi. I stavrno me kopka od svih tih mojih prijatelja koliko bi njih bilo spremno da mi recimo pozajmi, podvlaČim, pozajmi 500 evra? Pod uslovom da imaju te pare. 

Fejsbuk je dobar za zajebanciju, da prostite na izrazu. I da je po mome na fejsbuku se nikada ne bi objavljivale ružne stvari. A ume fejsbuk da bude i ružan, a da budem iskrena i pun je nekih Čudnih likova. Svašta mi je stizalo u inbox. Najviše golišavih slika nepoznatih osoba i ponuda za ljubav. Čuj, ljubav preko fejsa?! Kako da ne! 

Fejsbuk je mnoge spojio, ali je mnoge i rastavio, jer onaj lajk koji nam je tako bitan, ako ode na pogrešnu adresu može da izazove katastrofu biblijskih razmera. Ne znam tu ženu ili devojku koja bi iskulirala da joj deČko lajkuje slike svoje bivše, a ni muški ne bi bili imuni na sliČno ponašanje svoje voljene. I eto, jedan lajk i puČe veza. 

O manijacima pedofilima i raznim drugim bolesncima neću ni da pišem. Treba biti oprezan. Prelazimo ulicu pa pogledamo levo i desno, pa bi tako trebali biti oprezni i što se tiČe nekih sumnjivih profila. Mislim da svako od nas ima po mrvicu tog nekog manijakalnog ponašanja, jer kako nazvati one koji iz puke zabave i hira imaju po dva i više naloga na svoje ili pod tuđim imenom? Iskrena da budem divim se takvim ljudima, jer ja ne stignem ni svoj jedan jedini profil da pregledam Čestito, sa dva bi izludela totalno a sa tri bi došli ovi iz neuropsihijatrije sa onom košuljicom što se na leđa kopČa. I dan danas mi nije jasno kako se zove  taj psihiČki poremećaj kada osoba izfotošopira toliko svoju sliku da izgleda ko maneken sa naslovnice Voga i takvu sliku postavi, a u komentarima ako neko pomene fotošop, pravi se naivna do te mere da pita šta je to uopšte fotošop? A kad tu istu osobu vidiš na ulici upitaš sebe, a i nju, šta joj se to desilo kada je toliko propala i ostarila. 

ZakljuČak: fejsbuk je dobar dokle nam služi da proČitamo nešto što nas interesuje, dokle nas povezuje sa ljudima koji su nam daleko, ali nas ne razdvaja od onih koji su nam tu ispred nosa. Dobar je dokle nas ne ometa u jednom normalnom životu gde možemo da uživamo u pogledu sa planine, samo mi, a ne i svi naši fb prijatelji. Dobar je ako ga koristimo da promovišemo ono šime se bavimo, ako je to potrebno.ali onoga trenutka kada nam lajk određuje prijatelje i kada moramo da podelimo baš sve što vidimo i Čujemo u toku dana, kada poČnemo da uhodimo ljude i zabadamo nos u tuđe živote više nego što je potrebno i normalno, tada fejs kao takav postaje problem jer iz nas izvlaČi one najgore osobine koje bi mi trebali, a mislim da smo toliko dužni i prema sebi samima a i prema društvu, da suzbijamo kao što baštovan suzbija korov u aleji cvetnih ruža. 

Život je negde napolju a ne na fejsu. Prijatelji su oni koji ti se nađu u nevolji a ne oni koji ti lajkuju svaki status i fotku. Prijatelj je onaj koji ti drži glavu dok pijan povraćaš, a ne onaj koji te slika pijanog kako povraćaš i onda tu sliku kaČi na fejs i prebrojava lajkove.

I za kraj, postoji jedna stvar koja me strašno nervira na fejsu. Kad bolje razmislim dve su stvari u pitanju. Prva je takozvano Čekiranje. Ama da ode do wc-a samo, mora da se odmah Čekira. Za ove neupućene to je ono kad odete u neku kafanu pa objavite na fb da se nalazite u toj kafani. Jedino u vezi kafane i opravdavam to Čekiranje, jer ako se ubijete od alkohola, dovoljno je da vam drugari udju na profil, vide gde ste i akcija spasavanja može da poČne. Ali opet za neupućene, možete da sedite u toplini doma svoga a da se Čekirate na nekom fensi mestu u gradu ili u svetu. Zato ne verujte sto posto u svaku check-in objavu. 

Druga stvar koja me nervira na fejsu više od Čekiranja je muvanje. Lepo mi piše u informacijama da sam u vezi. To bi trebalo u prevodu da znaČi: odbij, zaobiđi, ne smaraj. Ali neke osobe suprotnog mi pola definitivno veruju u priČu da ne jebe lep nego uporan. A istina je da ne jebe ni lep, ni uporan već onaj koji je iz nekih možda i nepoznatih razloga mio srcu mom. Jedan me je pitao zašto nisam stavila sa kim sam u vezi jer bi tako on bio siguran da sam ja stvarno u vezi i da taj status veze nje samo izmišljotina. Taj je bio kao bistar. Ovi tupavi mi napišu da ne mora deČko da zna ili nešto sliČno tome. 

I evo javno priznajem da mi je profilna slika provuČena kroz fotošop, al to iz sprdnje na raČun ovih manekenki. I još jedno priznanje. Čekiram se i ja. Al to zbog one pesme Nek puknu dušmani. Te i sliČne objave su obiČno public. Redovno „špijuniram“ neke osobe, mada svako normalan zna da ne može da se vidi više nego koliko vlasnik profila želi da se vidi, pa to i ne smatram totalnom manijakalnom radnjom. Postujem sve ono što mi se Čini da je interesantno i da je na neki naČin možda obeležilo dan. Moj dan. Promovišem sebe tako što objavljijem svoje pesme. Kome se to ne sviđa, ne mora da gleda. Nek mi uČini uslugu i sam se anfrenduje (to je ono kad se sami obrišete sa liste prijatelja)

Na kraju krajeva, kud sve ovce tud i ova ovca. Bitno je da smo mi srećni i da ne dozvolimo sebi luksuz da izgubimo prijatelja zbog pišljivog lajka, jer niko od nas nije zaslužio da ga neko ucenjuje i uslovljava ni sa lajkom ni sa bilo Čime. Ne znam za druge, ali ja sigurno neću više nikome da zameram ako mi ne lajkuje nešto na fejsu. A ono dete u sebi ću da pustim na livadu da bere maslaČak i pravi venČiće od belih rada a ne da broji lajkove i nosićem para oblake. 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close