Poslušaj dušu

Kad duša zatreperi ko list breze na vetru

Od slutnji što se roje svakoga trena.

Kad nešto neobjašnjivo bode te u jetru

Ne odmahuj rukom, duša sve unapred zna.
I treptaj njen što sluti tugu ili sreću 

Oslušni tad u trenu tog nespokoja

U tački gde se budućnost i prošlost sreću

Tu vapi da je slušaš, duša tvoja. 
I počuj njen krik makar to muk bio

Otvori dobro četvore oči.

I pamti svaku noć šta si snio

To ti duša želi nešto reći.
Jer duša zna, dva koraka je ispred tebe.

Poslušaj šta ti šapće u tihoj noći

Ne ostavljaj je samu pod zvezdama da zebe

Verujuć samo u ono što vide ti oči.
Katkad bolje se vidi kada se zažmuri.

I više se kaže bez i jedne reči.

Zato slušaj, polako, ne žuri

Slušaj dušu svoju, to put je ka sreći.

Blogovanje

Treći jun…

2009 godine na današnji dan sam objavila svoj prvi post, tj. pesmu na blog.rs i time postala bloger. Sa blog.rs sam prešla na blogograd.org, a zatim na wordpress. Blog platforme sam menjala ali jedno je ostalo isto, moj nick, ime pod kojim se pojavljujem koje se toliko zalepilo za mene da me neki ljudi prepoznaju baš po nick-u. 

Vila bez krila.

Na toj prvoj blog platformi sam postovala najviše iz radoznalosti da vidim i ‘čujem’ koliko vrede moji stihovi. Ako vrede uopšte. Od tih dana pa do danas iza sebe imam ogroman broj objavljenih pesama u raznim zbornicima i blog knjigama. 

Na moj blog vilabezkrila.wordpress.com dolaze čitaoci sa svih strana sveta, pa se nešto mislim da mi knjiga u štampanom izdanju možda i ne treba. 

Kako god, blogovanje ima svoju specifičnu draž. 

Hvala svima koji me čitaju. Hvala puno na podršci svih ovih godina kao i na kritikama koje ste mi udelili. Kritike su učinile da se trudim više i da budem bolja. 

Voli vas sve vaša Vila bez krila

Dete i leptir

Nekad sasvim blizu

Pa pomislim bliže ne može

A nekad tako daleko

I ništa ne pomaže

Da to si ti.

Kao leptir što na cvet stane

I taman kad bi dete rukom da ga takne

On krilima mahne i ode dalje.

Ipak, oku se ne skrije

Al dovoljno daleko ostaje.

Možda jednom na dlan mi sletiš

Umoran poželiš da se odmoriš

Ako nas u toj blesavoj igri

Smrt ne preduhitri

Kao kiša što sa livade otera

I dete i leptira.

Majska

Kroz grane olistalih topola

Gviri mesec žut, stari lola.

Ogrnula se planeta snena

Mirisom tek pokošenog sena.

Navukla je tamne zavese plišane

Okačila značke sjajne zvezdane.

Na grani slavuj svoju pesmu peva

Duša mi kraj tebe srećna sneva.

Od ljubavi tvoje mirišem na bagren 

I u po bela dana pogled mi snen.

Nedostajanje

Brzo naidje taj talas

I znam da ću da potonem

Par sati bez nas

I kao cvet bez vode klonem.
Ponekad samu sebe uplašim

Od tolike ljubavi što u meni zri.

Sve mislim da ću da te ugušim

Željom da zauvek pored mene budeš ti. 

Sve prolazi

Ne daj da padne tamna sen tvojoj sreći
Jer znaš da će sve ko reka proteći.

Živi kao da ćeš hiljadu godina živeti

Al znaj već sledećeg trena možeš nestati.

Kad ode tuga, sreća na njeno mesto dolazi

Al ipak na kraju sve prolazi.

U zemlju ćeš leći smrtni čoveče

Zaboravit će te sutra do uveče.

Zato se raduj svakoga trena

Danas te ima, sutra te nema.

I kada brišeš sa lica bolne svoje suze

Srećniji si od onog što ga smrt uze.

Baksuz


Sad kad imam što duša želi

Kad se srce moje kraj tvoga veseli

U sreći i spokoju rastaću se s tobom

Jer doći će dan kad reći ću zbogom
I ne pitaj me ništa jer sve već znaš

Druga je priča al isti je kraj

Sad vidiš da sam težak baksuz baš.

U rukama mojim sreća gubi sjaj.
U raj udjem i bez reči odem.

To je priča moga života

Raj napustim pa pred kapijom rajskom plačem. 

Ko za zlodela neka da me stiže osveta.